Dvadeset-Marčelo
DOLBY 杜比全景声 下载
臻品母带 下载
臻品全景声 下载
臻品音质
HIRES Hi-Res 下载
FLAC 无损flac 百度云网盘下载
APE 无损ape 格式下载
320MP3 极高mp3 歌曲下载
128MP3 标准mp3 百度网盘下载
192OGG 较高ogg 下载
192AAC 较高aac 下载
96AAC 标准aac 百度云下载
Loading...
TXT Dvadeset-Marčelo 文本歌词
(„De si, Mare, kućo, pa nema te nigde! Sedi da popijemo. Ima neka nova pesma? Ne, a? A protesti, to puklo još onomad? Ma okej sam, da, žena, dete, šljaka… nego, jesi čuo ovo za mog drugara Saleta? Ode moj Sale… a baš nas zvali na 20 godina mature.”)
1. strofa:
Moji su drugovi biseri s ponešto srca
kad se pije otkaz, ljubi patos i psihički puca.
Ko ima neke pare, taj vuče lajne i bunca, buraz…
Sve mi je to mučno sranje i užas da slušam.
Do zida zadnja klupa – mali Bursać, zvani Puškar:
bez puškice ne bi popunio ni đački leksikon.
Al’ ušao u stranku, i javno mutav i glupav
maše tuđim doktoratom; svi znaju i ništa nikom.
Druga klupa, do prozora, najbolja cica: Marija.
Šminkala se već sa petnaest, žurila da bude starija.
Sa četr’es’, hoće lice klinke. S botoksom pod kožom,
snima vlog o tome kako biti zadovoljan sobom.
Đura „Kosijaner” na džitri umeo sve da skine.
Uvek žmureo dok solira, sanjao svetla i bine.
Kažu, i sad se zanese, digne kažiprst i mali,
pa otvori oči i seti se da tezgari na svadbi.
Debelu Gocu Gagić Marija prozvala Grobom.
Viđali je da u parku sama šapuće po noći.
U pismu kaže: pričala je s mrakom, ne sa sobom.
I da joj je prošle godine mrak najzad rekao: „Dođi.”
Refren 1:
Neću na 20 godina mature.
Nule u odlikaše, odlikaši u nule.
Ispod odela, životi na njima trule.
I nikom nije drago što je tu. A glume.
Neću na 20 godina mature.
Sve sami skladni brakovi i uspeh.
Ispod osmeha – podsmeh. Iza lepih reči,
svako gleda ko je prošao još gore, pa se teši.
2. strofa:
Moji su drugovi biseri rasuti pred svinje.
Cile treba da je cenjen, a nije.
I zato ti je zapalio da ne bi pregoreo ovde.
Obe diplome u kofer i pokret. Ode.
Marina je samohrana majka. Mali Ognjen
ne ispušta džojped. Grdila ga: „Bolje uči škole.”
On sad strimuje svoje igranje, na tjubu pare mlati
i ruga se njenoj profesorskoj plati.
Vlaki uvek bio nacionalista, al’ dobar kô leba.
Stvarno verovao da će radikali da nas spasu.
Sad ga vodaju od mitinga do mitinga kad treba
i prete mu otpuštanjem ako neće u masu.
Pa se jedno veče zapio sa Rakom, iz klupe ortakom,
i pukô za šankom, počeo da priča sve.
Kad je viknuo da bi predsednika odrao kao mačku,
Raka vadi DB značku i razvuče kez.
Rada radi u nevladinoj. Bavi se ljudskim pravima.
Ono sve sa očuhom nikad nije prijavila.
Al’ hrabri žene da prijave ako ih muž lema.
Ona svoga voli. Ona trpi, kô njena keva.
Refren 2:
Neću na 20 godina mature.
Nule u odlikaše, odlikaši u nule.
Ispod odela, životi na njima trule.
I nikom nije drago što je tu. A glume.
Neću na 20 godina mature
da gledam armagedon ispod armature.
Svi se vesele, a svako tajno želi skroz
da ga pregazi Bajagin voz.
3. strofa:
Moji su drugovi…
Obijene školjke.
I ja sam. I često maštam da naprosto odem.
Znam da Nina ima lika. Noću – odvojene sobe.
Al’, kao, imamo dete. Kao, porodica. I to sve.
I znam da nikom nije tema kad se ubije Goca.
Jer ovaj svet je govno. I ljudi su govna.
Al’ ovo oko Saše… stvarno nije kul.
Brate, Sale sedeo sa mnom, bio mi najbolji drug.
Umetnik. Poznat. Voljen. Dobar.
I odjednom – bam. Pala mu klapna. Vozdra.
Svi preneli. Svi žale. Vidim, neki šire nonsens
da je to poruka svetu. Performans. Koncept.
Refren 3:
Jebem vam mater, bre. Depra nije stav.
Depra je bolest. Sale nije bio zdrav.
„Uvek delovao veselo.” Pa da, glupi konju.
Depresivci se osmehuju do dana kad se roknu.
A ne znam više nikoga ko ne pije,
ko zaspi bez tableta il’ da se drogom ne prebije.
I svi se smeše kô tužne karikature.
Jebalo vas 20 godina mature.
(„E, tako ti je to, moj Mare. Jebiga. Ti ne vučeš, ne? Dobro, ništa, ćemo onda još jedno piće? Ajmo još po jedno. Ajde, pa valjda ova godina bude malo lepša nego prošla... srećna ti 2020.”)
