Zidovi-Marčelo/Shljuka
DOLBY 杜比全景声 下载
臻品母带 下载
臻品全景声 下载
臻品音质
HIRES Hi-Res 下载
FLAC 无损flac 百度云网盘下载
APE 无损ape 格式下载
320MP3 极高mp3 歌曲下载
128MP3 标准mp3 百度网盘下载
192OGG 较高ogg 下载
192AAC 较高aac 下载
96AAC 标准aac 百度云下载
Loading...
TXT Zidovi-Marčelo/Shljuka 文本歌词
1. strofa (Marčelo):
Zidovi u zgradi. Svi tanki. Flis-papir. Čik zaspi.
Čim čas bi’ da danem, san mi kô MC Hammer
kaže: „Can’t touch this.”
Jer u stanu pored živi čovek kojeg zovemo Molder.
Taj nadimak mu je smislio s prvoga sprata komšija Bole.
Svoje je paranoje uzgajao mnogo pre pretnje korone:
izdaje, zavere, pete kolone, sve te masone…
Аl’ sad je još gore.
Sad urla na sina što gleda na kompu onlajn verziju škole.
„Alo, bre, dokle? Ravna je zemlja! Koji Magelan? Šta Eratosten?
Šta pratiš ta sranja, mali? Je l’ ti to keva rekla da gledaš?
Ugasi ta govna smesta da ti ne razbijem kurcem ekran.”
Mali ga, izgleda, kulira. Ili ga sluša tek radi reda.
A keva je lekar. Pa je zato kod kuće nema.
Zoka Molder non-stop fejsbuči. Tamo sve informacije prima.
I onda na sav glas buči kada mu komšija Vlada svrati na vinjak.
„Vi’š tamo, na uglu, komšo. Gleaj ga, gleaj ga. Cigan il’ migrant.
Evo ti dvogled, bre. Gledaj slobodno. I on nas gleda, i sigurno snima.
Stalno kod iste bandere.
Čeka da ne gledam, pa da se vere da gore montira 5G antene.
Šta koj’ sam kreten, bre? Misliš da serem?
A kaži mi kad ti se poslednji put neki vrabac usrô na glavu?
Odavno, dabome. Pa svi su crkli. Eto ti dokaz, vi’š da sam u pravu.
A rade to isto i naši. Kô devedes’ devete – lokator kači
za pare.
Kô ova pičketina Mare. Znaš, bre. Marčelo. Tu je, iz zgrade.
Pa šta ako tad bio mali? Čoveče, uvek ih vrbuju mlade.
Sprema se sranje. Sprema se Dan D...
Misli malo, aman bre.”
Refren (Šljuka):
Ne verujem ni u šta...
A verujem u sve.
Ne dam na sebe, a ceo dajem se…
I ne znam jesam li odabran ili proklet?
Toliko istina… da mute pogled.
2. strofa (Marčelo):
Zidovi u zgradi. Svi tanki. Od teških reči zabruje.
Kad Vesna tu je, viče da ne može više. I sve se to čuje.
„Ono tvoje na fejsu juče. Zorane, da li si lud, bre?
To je slika operacije sinusa. Znao bi to da ti kaže i student.
A ti uz tu sliku šta pišeš? Čačkanje hipofize štapićem
za bris? Probije sve živo, namesti čip, i to se ne oseti ič?
’Mislite svojom glavom, samo glup u testiranje veruje.’
A čijom glavom ti misliš? Nađeš ta sranja na netu, pa šeruješ.
Sve te navale zavere... ’Nuklearne glave ispod Rtnja
i zlatne zalihe ispod Avale’. Svaka sprdnja tebi je tvrdnja.
Padam s nogu, Zorane. Mrtva sam umorna, Zorane.
Ti ne gledaš sve te ljude. Ja ih gledam. Ućuti, molim te.”
A bude i drukčijih dana. Temu otvori sama.
„Sad kao da zidu pričam… a nisi bio takav.
Sve je to počelo kad si sahranio oca. I ostao bez posla.
I zbunjen si, treba ti smisao... i skupilo ti se štošta.
Al’ treba ti stručna pomoć. Uzelo te. Vrag odneo šalu.
Ti samo o tome pričaš, i pride puniš glavu Mihajlu.”
I onda to pređe u kavgu. On optuži ženu da brani kliku
i s ponosom pokaže da ima sliku Nestorovića u novčaniku.
I stvarno, dođe Dan D. Zidovi se ore kô nikad.
„Ne seri bre više, majmune. Jebala te svaka objava i slika.
’Satanizam je sve redom’ – e to, to smatram IQ testom!
Jebali te sekta, lobi i koncert, šta ti pa smeta Božo Vrećo?
Čipom će da nas porobe? Pa već smo roblje! Radim bez opreme.
Zemlja se raspada, ljudi sve trpe, niko da pisne. Jeste, Zorane.
Sve zavere znaš, a ne vidiš šta ti je ispred nosa.
Imam drugog. Kolegu s posla. Godinama. I sad mi je dosta.
Eto ti istina, i evo još jedne: korona postoji.
I samo te jedno molim: idi u bolnicu ako oboliš.”
Tresak vrata. Pa muk, iz nigdine.
Zidovi otad nisu tanki. Bubre od tišine.
Refren (Šljuka):
Ne verujem ni u šta.
Verujem u sve.
Ne dam na sebe, a ceo dajem se…
I ne znam jesam li odabran ili proklet?
Toliko istina… da mute pogled.
Epilog (Marčelo):
Zidovi u glavi. Kô granit jaki kada su između ljudi.
Vesna i mali ne žive tu više. A Zoka se vratio kući.
Zaglavio na respiratoru. Kažu, jedva je ostao živ.
Sretnem ga juče u liftu. Kaže: „Odi ovamo, ti.
Kaži tvojima da nisu uspeli da me intubiranjem ubiju.
U komi mi se javio Bog. I rekô mi je da budem tu.
I da po svetu širim istinu. I oću. A ti se seti:
Molder je sve u pravu u seriji. A ti, govno jedno, odjebi!”
Refren 2 (Šljuka):
Ne verujem ni u šta.
Verujem u sve.
Ne dam na sebe, a ceo dajem se…
I sad znam jesam li odabran ili proklet.
Od svih tih istina, moje su moje.
